Плаве очи српске књижевности

Поставио administrator 01/01/2018 0 Коментари Саопштења,

ЕТАЖЕР У БАКИНОЈ КУЋИ

"Љубав према књижевности носила сам од куће."

"Први контакт са књигом, озбиљном и вредном, био је преко Српске књижевне задруге."

"У бакиној кући један етажер био је пун плавих књига Задругиних, и то је било једино што је мени говорило о моме деди Петру Нешићу, смедеревском учитељу, који је умро у мађарском ропству у Првом светском рату."

Проф. др Радмила Маринковић

"Гост Другог програма Радио Београда"

Аутор Милош Јевтић, 8. март 1987.


ДРАГОЦЕЊЕ ИЗ ПРОШЛОСТИ

НА ПРОГЛАС ЗА ОСНИВАЊЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНЕ ЗАДРУГЕ 1892.
Стојану Новаковићу, писано у Гргетегу, маја 1892.

"... И кад сам прочитао тај проглас и програм, био сам тронут, па задовољан, и рекао сам у себи: фала Богу. Недеља је и ускоро ће зазвонити на литургију и ја ћу се помолити Богу да благослови задружно предузеће, да настоји те учини да заборавимо на ове дневне јаде наше, раздоре, ратове несрећних ваших и наших радикала.

Иларион Руварац
*

Иларион Руварац (1832 - 1905), историчар, архимандрит манастира Гргетега, оснивач српске критичке историјске школе. Дела: Одломци о грофу Ђорђу Бранковићу и Арсенију Црнојевићу патријарху, Montenegrina, О пећким патријарсима, О кнезу Лазару, Краљице и царице српске.


Пример Српске књижевне задруге

"Пример Српске књижевне задруге показује колико је једном народу, и то у временима највећих искушења, потребан чврст духовни стожер.

И у тренуцима највећих искушења и страдања, књиге Српске књижевне задруге окупљале су српски народ око његових истинских вредности и давале му поуздање да ће све невоље преживети."

1992.

Академик Радован Самарџић*


"Књиге Српске књижевне задруге, особито знаменито Коло, представљају плаве очи српске књижевности. Крупне, плаве, умне и радознале. Осветљавају и опамећују. Умирују и храбре. Нисмо од јуче. И наша памет није мала памет.

Покушавано је, с немилосрдном упорношћу, да се преко умних очију силом навуку слепачки превези. То није успело ни Једнооком.

Српска књижевна задруга је чудо. Успела је да напише (и) Историју српског народа. Посао једне државе. Једне државне академије наука. Једне енциклопедијске установе.

И шта се, стварно, догађа! Српска књижевна задруга је најбржа пруга српског духа. Плавоока, умна, књигородна. Она већ одиграва своје историјско коло у сто један корак. Држава није свесна какво се чудо догодило у (некадашњој) улици Краља Милана, кућни број 19, први спрат.

Треба јој прићи, с поштовањем, и пољубити је у руку!"

9. април 1992.

Бранко В. Радичевић