''Temeljna pesnikova metafora'' – svet nam nije dom (kako je napisala Bojana Stojanović Pantović) – razuđeno je nastajala i razvijala se u Rakitićevoj poeziji četiri decenije. Izbor iz njegovih markantnih zbirki čini izvanredan profil jednog izuzetnog pesnika, koji je – kad je to izgledalo nemoguće – spajao lično i nacionalno, lirsko i istorijsko, ogledajući se u formama koje podrazumevaju savršenstvo i klasičnu lepotu.