Ludački rukopis - Beogradske priče

Ludački rukopis - Beogradske priče Dragan Lakićević

500 din

Izdavač	:	Srpska književna zadruga
Broj stranica	:	159
ISBN	:	978-86-379-10001-5
Povez	:	tvrd platneni
Format	:	13 x 20
Godina izdanja	:	2008
Broj knjige	:	661
Izdanje	:	I

Ludački rukopis Dragana Lakićevića, autora preko dvadeset pesničkih i proznih ostvarenja, jednog od najaktivnijih predstavnika srednje generacije savremenih srpkih pisaca, u podnaslovu ima odrednicu "Beogradske priče". Time se adekvatno označava prostor u kojem se odvija sadržina priča, kao što se nagoveštavaju i tematski i duhovni okvir knjige. Književni junaci Ludačkog rukopisa izabrani su među onim stanovnicima Beograda koji su sami po sebi, svojom pojavom, izgledom, karakterom, osobinama, zanimljivi kao mogućni književni likovi, jer već poseduju znatan stepen neobičnosti, "očuđenosti", slikovitosti i provokativnosti, koja ih unapred preporučuje za književnu obradu. To su uglavnom beogradski periferijski marginalci, božjaci, ljudi sa samog ruba realnog života ili takozvani "otkačeni" tipovi koji svoju neostvarenost u okvirima društvenog, profesionalnog ili porodičnog života nadoknađuju mitomanstvom i iluzijama o svojoj misiji, veličini, sposobnostima. Neprestanim pričama, obraćanjem i besedama radoznalim slušaocima i prijateljima po beogradskim javnim prostorima, parkovima, bibliotekama, kafanama, kafićima, stanovima, oni svoje iluzije i opsesije isključivo verbalno ostvaruju, ali se time i sebi i drugima bar donekle potvrđuju kao ličnosti. Priče sa takvom sadržinom za osnovu imaju psihološke portrete ličnosti, što ih i čini veoma raznolikim i zato još zanimljivijim različitim vrstama čitalaca. Ostvareni slikovitim proznim jezikom, ispunjeni humorom i zanimljivim detaljima, narativni portreti u pričama Ludačkog rukopisa svojom sadržinskom provokativnošću i verbalnom dinamikom potvrđuju stalnu potrebu čoveka za komunikacijom i razumevanjem.

O LJUDIMA S DNA

«Ludački rukopis» je, međutim, knjiga priča. Sočna, lepršava, sva iz bogatog jezika i živog govora iznedrena...

Pregršt priča o «oriđinalima», mahom ljudima s društvenog dna, besednicima s pijace i ulice, iz zadimljene krčme i periferije, posvedočuje svu vitalnost i neusahle mogućnosti domaće priče.

Dragan Lakićević je tu istinski majstor. Njegov čitalac se saživljava s predočenim sudbinama, uživa u originalnosti i plastičnosti njihovih iskaza začinjenih sokom tzv. kolokvijalnog stila i naprosto ne može da ispusti iz ruku ovu knjigu, od nekih sto pedesetak strana, dok je ne iščita do kraja.

«Ludački rukopis» su, u stvari, Lakićevićevi «Bedni ljudi», a moguće su i paralele sa Isidorinom «Kronikom palanačkog groblja», ili «Božjim ljudima» Bore Stankovića. Ova podsećanja su komplimenti, ona ne idu na uštrb motivske i narativne osobenosti našeg autora.

Može se slobodno zaključiti da je sama knjiga riznica antologijskih ostvarenja. Ovde ću spomenuti samo nekoliko takvih uzoritih priča: «Govor Mićuna Pavićevića nad sopstvenim grobom», «Tito i pčele», «Titove mengele», «Ljubavni spisak», «U znaku Strelca»...

U pobrojanim, kao i u drugim pričama «Ludačkog rukopisa» protinju se u skladnom spregu humor i ironija, a nije redak slučaj i da pripovedačev jezik i stilizacija dosegnu poetske efekte. Upravo taj složeni i skladni preplet i pridobija čitaoca.»

Srba Ignjatović

Večernje novosti, 19. oktobar 2008.