Svake noći u drugom gradu. Priče

Svake noći u drugom gradu. Priče David Albahari

600 din

Priznanja	:	Nagrada „Vitalova knjiga godine“ za 2008.
Izdavač	:	Srpska književna zadruga
Broj stranica	:	216
ISBN	:	978-86-379-1037-4
Povez	:	tvrd - platneni
Format	:	20 x 13
Godina izdanja	:	2008
Broj knjige	:	670
Izdanje	:	Prvo

"David Albahari, autor knjige priča Svake noći u drugom gradu, najautentičniji je predstavnik postmodernističkog rukopisa u savremenoj srpskoj prozi. On je maksimalno moderan i komunikativan i u svojoj novoj knjizi, i dalje je radoznao i otvoren prema različitim mogućnostima proznog govora kao što je to bio i u svojim mladim stvaralačkim godinama. Stoga je svaka od dvadeset najnovijih priča različita od ostalih i po izabranoj temi, i po primenjenom narativnom postupku, i po korišćenom žanrovskom modelu. Knjiga je komponovana od sasvim kratkih, takozvanih minimalističkih priča, od standardno kratkih, gotovo novinskih priča, i onih dužih, sastavljenih od mozaički složenih životnih situacija, koje se tek na kraju proznog teksta međusobno povezuju, dajući mu naglašeno simboličko književno značenje. Narativni postupak takođe je raznolik – kreće se od epifanijski opisanih prizora, preko psihoanalitički motivisanih situacija i sugerisanog jedinstva stvarnosti i fantastike, do primene tipičnih sredstava nadrealističke i oniričke poetike u prozi. Sve priče su stoga veoma narativne, sve imaju izrazit i neočekivan zaplet i jasno modelovane likove, i u svima ima mnogo manje esejističkih slojeva nego što je to bilo u prethodnim ostvarenjima ovog autora. Iako posebno ne tematizuje pojmove poetike i pisanja, kako je to često radio ranije, on izborom neobične sadržine i izrazitog književnog lika, nijansiranim aluzijama i asocijacijama u tekstu razrešava ili dovodi u pitanje pojedine ustaljene poglede na izražajna sredstva današnje naracije i odnosa pisaca prema njoj. U svojoj, desetoj po redu knjizi kratkih priča, Albahari govori o tipičnim temama urbane proze – o usamljenosti, otuđenosti, frustracijama i nedoumicama mladih ljudi, o njihovoj naglašenoj individualnosti, osećanju krivice i neostvarenosti u gradskom prostoru, o potrebi za ljubavlju i razumevanjem, kao i o relativnosti takozvane objektivne istine i subjektivnog pogleda na stvarnost, koji su, svaki na svoj način, u osnovi ''neizrecivi''. Pričama knjige Svake noći u drugom gradu on je znatno obogatio i proširio svoja dominantna tematska i poetička opredeljenja i još jednom potvrdio vrednosno veoma visoko mesto koje odavno ima u savremenoj srpskoj književnosti."