Златне олупине

Запевка са тананом нотом хумора и самоироније – основна је одлика нове песничке књиге Ђорђа Сладоја. Запевка је више лична него општа, како и приличи апсолутно лирском песнику. Општа је туга – завичајна, национална, општељудска – у Сладојевом случају она је једна. Започиње крај колевке, а открива се све до мањих и већих градова и земаља у којима живе и мисле људи осетљиви попут Срба. Остељиви су и ти градови и ти предели – све мало наспрам великог, и добро наспрам несреће без које нема песника.